OCCUPY BULLSHIT

Pokret Occupy Wall Street je teško New Age pomodarstvo, providan klinački blef pred majstorima čiji su rukavi puni trikova za odnose sa javnošću.

Prosto bode u oči koliko se u Zuccotti parku ne dešava ništa pozitivno a naročito zanemarljivo

zanimanje za suštinu.

Mnogi su iskoristili tu izuzetnu čast da se obrate demonstrantima, blejačima su prepričavani crtani filmovi koje su propustili da pogledaju (čime je podsvesno ispravno procenjena ozbiljnost OWS pokreta), mnogi su umislili da će se nešto rapidno dogoditi, naslušali smo se lapidarnosti u nastavcima, nagledali elitnog laicizma kako u svom maniru brzih kurseva uskače u revolucionarni ritam tam-tama Zuccoti parka.

I ?

Požurili su sa finalnim odbrojkavanjem, istrčali su pred rudu jedno desetak godina unapred.

Napravili par ćopavih koraka pa se strmopizdili na prvoj klizavici, inače jako klizavog terena. Verovatnoća revolucionarnog zaokreta je minimalna jer milje iz kojeg potiče balavurdija nema taj potencijal. Što je najvažnije, tate koje sede za bagerima ostavili su kod kuće. Intlektualci.com doprineli su još većoj fragilnosti pokreta, još većoj perforaciji ionako bušne koncepcije.

Uvučeni da talsaju i prave penu u Zuccotti pišuriji.

Da u tim lokvama, stvari rešavaju dubinski.

I?

Overdozirali su! Preduvali balon! Spoljni saradnici OWS dezavuisali su sami sebe. Otpevali  labuđi šlager šatro revoluciji – i ćao.

Umesto američkog sna, ovaj će još godinama sanjati.

Pravo je čudo na osnovu čega je pokret koji nema uzvišeniji ideal od radnih mesta i većih plata dobio toliko nezaslužen publicitet kada je od samog početka bilo jasno da ide stranputicom, da problem sagledavaju naglavačke i da će abortirati pre nego što iznese na svet novorođenu vrednost.

Ako je novac džinovska tema koja ih muči – onda – Fuck Off!!! Nije smak sveta.

Upravo to su im gospodari sveta i poručili. Potpuno je izvesno da ih OWS ne zanima, da su ispravno procenili iscrpljivost pokreta koji neće uspeti da se predstavi kao reprezentativna snaga. Da je pred zidinama nedostojan protivnik koji je zauzeo autsajdersku poziciju u obližnjem parku, demonstranti koji nastoje da se njihov glas ne čuje. Oni od kojih je sve što smo čuli i videli, elokventno upiranje prstom u 1 %., nisu zanimljiv sagovornik.

Da, manje je više, 99 je još uvek manje od 1.

A šta je 99 u dnosu na 1 ako ne model terora spram nase buducnosti?

Elita koja je neosetljiva na pravdu nije se čak ni potrudila da to izgleda kao da je tako. Ne pamtim primer većeg omalovažavanja protivnika. Prizor lica koja sa balkona svojih dveri podrugljivo posmatraju okupljene demonstrante opasan je za one izvana, srećan za one iznutra.

Nema nikakve kvadrature kruga u tom stavu. Sve je tu više nego jasno. Elita je u stanju da se već danas izoluje kao samodovoljan poredak. To je nagovestila podizanjem bedema nepovredivosti i oduzimanjem ozvučenja.

Moć više ne treba podanike, ne treba joj počast, očistila se od nevolje i ogradila od dekadencije.

Postala je bezuslovna.

Razmatrajući agendu pokreta OWS vidim da im se ništa od toga neće dogoditi. 
Elita je ta kojoj miriše proleće.

Što se pokreta tiče, ako ga dočekaju, možda dobiju za džeparac. Možda dobiju i koju klupicu bonusa, poneku ljuljaškicu, eventualno tobogan.

Pod uslovom da ne unište travu.

Pogled preko kur.amena: čajanke – mlako, anonimusi – sramežjivo, ows – isuviše  vitko i preslabo za velike stvari.

I, šta bi?

Propalo…propalo…propalo. Šta je sledeće?

Zadržati auru nenasilja?

Jako sam se naljutio, odoh da sednem u parkić.