Moj
odnos prema ratu je jednostavan: rat je najveće zlo.
Rat
je destrukcija svih vrednosti, pre svega mira, vrednosti koju smatram
univerzalnom, meni najdražom. Pravila rata su zla i naopaka, osnovno pravilo je
ubijanje, naneti drugome što više boli i nesreće, štete i poniženja. To je sva
strategija, uništiti život koji je sam po sebi vrednost.
Svaki
rat počinje rđavim postupcima rđavih i neodgovornih ljudi, reč po reč,
uzvraćanjem pretnjom na pretnju, dva puta dnevno, tri puta dnevno, pojavom kurvinih
sinova u udarnim terminima svih vesti, dok ih gledamo na naslovnim stranama rat
je već negde "izbio", "dogodio se", tek tako će reći
apologete rata, bez imalo stida, oni za koje će se ispostaviti da su nesposobni
za vojsku ali su baš zato "ZA rat", tako potvrđuju svoj patriotizam.
Nema
dobrog rata, nema etički ispaljenog metka, ratna etika je oksimoron. Plemeniti
ciljevi i krstaški ratovi su mit kojim se zlo predstavlja ideološki poželjnim.
Ne
postoji dobro zlo, zlo za neko dobro, nema toga. Nema zla u ime dobra.
Neki
ogavni ljudi danas, ponovo, isti oni sejmeni riju po krvavoj prošlosti,
proizvode uzroke najcrnje društvene patologije.
Ništa
ne znaju, ništa nisu naučili, ništa ne shvataju.
Pokušaću
da objasnim.
Ko
je kriv?
Onaj
koji ne oprašta. Koji ne uviđa grešku. Koji se ne kaje. Koji se ne popravlja.
Taj je gubitnik.
Gde
je nesporazum?
U
prošlosti.
Prošlost
ne sme biti medij u kojem se zbiva naša sadašnjost. Prošlost ne možemo učiniti
boljom, ispraviti greške i sramotu koju smo počinili, preusmeriti pravac
razvoja događaja, najviše što možemo učiniti jeste popraviti sebe i tako
izmeniti svoj odnos prema prošlosti.
Pokajanje
i oprost su najvažnije promene odnosa prema recentnoj ratnoj prošlosti.
Sadašnjost
popravljamo prevrednovanjem, kritičkim odnosom prema isključivosti i
nasilju/zlu, razbijajući mitove i razvejavajući maglu i iluzije.
Budućnost
je značajna oblast ljudske svesti, ja verujem ona pripada dobronamernima.
Jasno,
malo je ljudi dostojnih vrlina kao što su oprost i pokajanje. Na žalost, većina
se refleksno drži pozicija ne opraštanja i ne pokajanja, ostajući u stanju
latentnog konflikta.
Ova
po svemu tragična pozicija je neka vrsta osuđenosti na trajne posledice
neizglađenih sukoba, marker etičke inferiornosti/stanja duha i ozbiljna pretnja diskvalifikaciji iz
razvojne perspektive.
Svaki
političar i intelektualac čija se reč čuje, to treba imati na umu kada na
uvredu uzvraća uvredom, na mržnju uzvrati mržnjom, i uopšte, kada na
provokaciju uzvraća istom merom. A dvostruko više kada ih sam inicira. U tom
pogledu, svaki takav čin je novi neuspeh i promašaj, pokazatelj naše
zaostalosti, znak da smo još uvek daleko, predaleko od naroda koji ima
političare za uzor i poštovanje. Zapravo, mi Srbi, imamo političku elitu koja
je naš problem. Vlast koja ne razume da bez kritičkog odnosa nema razvoja, nema
suštinske promene i kretanja ka boljem i naprednijem društvu. Koja ne razlikuje
izgovore i opravdanja od iskrenog pokajanja. Utilitaristički pristup
isplativosti pokajanja je pogrešan iz razloga što poštuje kalkulaciju a ne
poštuje samu vrednost, ovakav način jeste koristan ali nije ispravan, time je
on i ograničen i kratkoročan i kontraproduktivan.
Oprostom
i pokajanjem nadvladavamo svoju zlu volju i negativna osećanja, želju za
osvetom, ogorčenost i mržnju. Oprost je naravno, vrlina veće moći od pokajanja
mada je i pokajanje dokaz osvešćenja i duhovnog pročišćenja onih koji su
prihvatili svoju krivicu.
Srbija
nema "pravo" žrtve niti ih još jednom ponižavati.
Mir
i pokajanje to su konkretna pitanja o kojima Srbija može da raspravlja. To je jedina
politika koja može da nam povrati čast i dostojanstvo, to je najvažniji ispit
koji moramo položiti.
Ulog
je prevelik da bismo ga prećutali.
Vrednovanje
mira i ljudskog života služi na čast
svakom čoveku. Otklanjati uzroke rata, svaki i najmanji povod, svaku rđavu
pojavu, sve do poslednje gluposti koju su u stanju da izgovore plitki, površni,
infantilni političari, zalagati se za mir svim svojim bićem, biti dobronameran.
Nikome ne dozvoliti da vam oduzme pravo na život u miru i ljubavi.
Niko
nije ovlašćen da nam remeti mir i kvari sreću, da nam preti ratom i rizikuje
naše živote. Ne postoji takav društveni ugovor.
Ja
ne biram rat.
Ne računajte na mene!
