Vi
ste vrlo glup i zao čovek. Ostarili ste kao budala i sazreli za ruglo.
Ni
prezira niste dostojni.
Vi
i ja smo Srbi ali ne govorimo istim jezikom. Vi govorite krvavim jezikom ustima
punim zemlje, ja ne razumem ratne pokliče, vaš arhaični jezik krvi i tla.
Ono
što pouzdano znam je da tim jezikom ne govore mudri i dobri ljudi.
U
vašim obraćanjima javnosti ima previše mržnje, za moj pojam i malo mržnje je
previše, vi patološki mrzite muslimane, homoseksualce, ljude crne puti. Ne
propuštate priliku za izliv netrpeljivosti prema drugačijima koji žive svoje
živote nikoga ne ugrožavajući.
Odakle
potiče tolika mržnja? Na čemu je zasnivate?
Kakvo
je to stanovište sa kojeg se ne vide vrline u ljudima koji su drugačiji od vas,
vere i naroda kojem pripadate?
Sigurno
vam je lakše u drugima pronaći mane nego vrline. To je stoga što ste vi bez
vrlina, nezadovoljni sobom, bez ljubavi. Mnogi bi mogli mrzeti vas, ništa lakše
od toga obzirom da dajete mnogo povoda, ali šta bi iko imao od toga. Nikakvog
dobra.
Ne
služite na čast svom narodu.
Čemu
da se nadamo s vama i vašom ratobornošću?
Umesto
da budete pokretač života vi pokrećete rat, umesto da širite ljubav vi trujete
mržnjom i pozivate na pomor i krvoproliće.
Ko
vas je u SPC naučio tome?
Kako
znate koje dete ne zaslušuje sretno detinjstvo, kojem detetu treba spaliti
kuću, pobiti mu porodicu, proterati ga iz rodnog kraja? Iz kojih knjiga ste
naučili svo to zlo? Možete li nam pokazati tu decu i njihove roditelje? Izaći
pred kamere, uperiti prstom i reći: "Ovo su ti Šiptari i ovo su ta
šiptarska deca, ona ne zaslužuju da bezbrižno provedu detinjstvo".
Vi
želite tenkove na njihovim livadama, livade žele nasmejanu decu koja trče za
loptom.
Stavili
ste religiju u službu smrti, sila i oružje na koje pozivate nisu u službi
života.
Razumeo
bih vas da ste satanista, onda je to vaš način molitve, ali vi ste tragična
činjenica na čelu pravoslavne crkve, prvi među srpskom pravoslavnom braćom. Mi,
Srbi, ne očekujemo od vas nepogrešivost kakvu hrišćani očekuju od pape.
Moj
stav u odnosu na to je ovakav: kada već neko mora biti patrijarh, neka je i
doo-dook u glavi samo da nije rđave duše, ohlokrat, i da ne daje sebi za pravo
da nas unesrećuje.
Što
se tiče vas lično, samo ćutite, za boga miloga, ne progovarajte. To bi bio
veliki blagoslov za Srbiju. Ako već morate misliti, nemojte misliti naglas.
Ćutite, brinite o sebi, gladite se po bradi, gledajte svoja posla i Selo gori a baba se češlja. Molite se samo
za sebe, prestanite brinuti za narod i naše duše. Uživajte u parohiji.
Šta
god da ne učinite i prećutite biće to veliki doprinos javnom dobru i miru na
Balkanu.
Na
kraju, moje mišljenje je da i ljudi poput vas, bradonja u haljini, mogu biti
heroji.
Kukavice
i cmizdre često započinju ratove, hrabri ga zaustavljaju, sprečavaju njegovo
započinjanje, iznalaze mirna rešenja i dogovor, spasavaju žrtve, donose
pomirenje i oprost. Mnogo je teže biti heroj po čojstvu i sačuvati ljudima glave
nego biti "junak" koji ih je posekao.
Mnogo
je teže biti velikodušan nego uskogrud, među prvima nego među poslednjima.
U
to ime, žrtvujte ostatak svog života da srpskom narodu omogućite mir, napredak
i ugled umesto što žrtvujete čitav narod gurajući ga u nacizam, rat i bedu, kao
da ne znamo da ništa ne unazađuje kao ratno ludilo.
Sramota bi bilo da barem ne
pokušate.
