Kao i ostala živa bića i ljudi imaju ograničene domete, nesumnjivo smo relativna bića koja imaju mnoštvo razloga da budemo zadovoljni onim što smo. Imamo svoje limite da bi njima bili upotpunjeni, mi smo to što jesmo baš zato što nam je tako dato. Dodeljeno nam je tačno toliko koliko treba i u tome nema ničeg problematičnog. Jedina istinska sloboda koju imamo je činiti izbor unutar naših ograničenja, dokle god smo u ovoj poslušnosti, mi smo u saglasju sa svojom prirodom čija smo supstanca, ne i suština koju nam je nemoguće spoznati. Naša je suština da nismo prinuđeni da budemo ljudi, mi to jesmo.
Stvoreni smo sa urođenim, ontološkim instinktom dobra ( koje obuhvata istinu, vrline, rad, potrebno znanje, pravdu, lepotu i kulturu odnosa prema materijalnom ), pri čemu smatram da nam je ideja data tek kao pežorativ instinktu. Ona nas je prva zavela da potražimo druge izvore znanja i prekoračimo granicu iza koje smo zalutali tražeći bitak našem biću, a nismo ugledali ništa osim senki na zidu pećinskog uma. Oni znatiželjniji šire slike, zaleteli su se pravo na prasliku, umesto pitoreskne lepote arhetipa naišli su na crne mrlje kojima su nam zamrljavili živote. Otišli su po mnoštvo, vratili nam se sa ništavilom.
Metafizičko umovanje je fundamentalno, nepersonifikovano zlo čovečanstva. Zasluženo zlo.
Zlo koje smo oberučke prihvatili i milovali sa obe ruke.
Ako zastanemo u sadašnjem trenutku, prestanemo da razmišljamo šta dalje i kako napred (osim nazad, povratku svojoj stvarnoj, matičnoj prirodi) učinili smo pravu stvar. Koliko god nam se danas ne sviđalo naše nesavršenstvo, povratak prirodnoj datosti je sve što nam treba. Ništa drugo ni više od toga ne trebamo preduzimati jer predobro znamo – kada umujemo, pravimo nered na sve strane.
Nemamo vremena da ga gubimo na demontažu svega što smo sklepali, a sklepali smo mauzolej našeg posrnuća. Ušli bi u novu kontradiktornu propoziciju, u još jednu ludost koju bi učinili na sopstvenu štetu.Ukoliko najiskrenije želimo civilizaciju blagostanja, moramo napraviti otklon od naših frustracija transcedentnim.
Više nego ikad potrebna nam je svekontinentalna, globalna, civilizacija sa ljudskim likom. Put izbavljenja je isti onaj kojim smo došli u civilizacijski ćorsokak, samo u kontra smeru.
Rešenje je demarkacija od nagomilanog ideološkog gradiva. U otklonu od zavodljivih ideoloških argumentacija. Suspenzija destruktivnog znanja.
Na kraju, transcedentno i onostrano ostaviti sa one strane spoznaje i time izbeći religijske paralakse viđenja Boga.
Zagarantovane nesrećne ljubavi koja naše živote čini tako jadnim.
Нема коментара:
Постави коментар