PISMO POBUNJENICIMA

Vi ste žarište plamene borbe svih nas, ovo pismo posvećujem Vama koji imate hrabrosti da se suprotstavite sili moćnika, vama koji ste zaslužni za depotenciju njihove samovolje. Vama koji ste prvi shvatili da samo naš strah može da ih zaštiti. Vi ste izvor nadahnuća uplašenima, ućutkanima i pripitomljenima jednoumljem.

Ravnodušnost nismo uzeli na kredit i nismo, niti ćemo biti doživotno ravnodušni.

Među sobom smo raspravili naivnu pomirenost sa merama štednje, prinudnih otpuštanja, smanjenja socijalnih izdavanja i svim što je povezano sa servisiranjem javnih dugovanja. Dozlogrdilo nam je opisivati bedu koju živimo, rešni smo ukloniti je iz naših života.

Niko nema prava da nam uskraćuje i rasipnički troši budućnost naše dece.

To je u ovom trenutku za naše neprijatelje najvažnija vest.

Ustali smo protiv lažnih vrednosti i nemamo nameru povući se sa tog smera, nećemo dozvoliti da niko od nas digne ruku protiv sebe, da se naša braća spaljuju i skaču sa mostova zato što nisu u stanju investirati u tuđu pohlepu. Ne želimo spašavati kapitalizam već siromašne. Zato što u nama ima ljubavi i odgovornosti za svoje bližnje.

Gotovo je sa podaništvom kao najboljim poslovnim partnerom autoriteta.

Slobodu nećemo kijumčariti! Hoćemo je živeti!

Služeći se istinom i samo istinom kojoj je moć merilo, korporativni kapitalizam nam je pretstavljen kao globalan da bi nas uverio kako sada, kada je postao celovit, iz njega nema izlaza. Sam profit je postao sistem koji nema alternativu. Apsolut koji se ne dovodi u pitanje. To označava kraj demokratije i početak globalne tiranije.

Toj jedinoj sili koja planira harati planetom moramo staviti do znanja da je samo promaja. Jedino što su silno učinili je da su se silno prevarili u toj nameri.

Poručimo im da nismo odustali od zanimanja za našu budućost, nismo odustali od života koji ima smisao i da ćemo takav život uspostaviti,  jer jedino u sužvotu možemo naći mesta i za njih.

Ne možemo više da prihvatamo i beležimo gubitke za koje nismo odgovorni. Odgovornost nije naša a potrudićemo se da dolazeća vremena pomognemo našim zaslugama, ne tražeći  zauzvrat nikakvu korist. Samo u tom smislu možemo reći da smo ispravno shvatili ozbiljnost sistemskog problema i poretka zasnovanog na nemoralu interesa, lične koristi, statusa i moći. Okupljamo se da ih odagnamo sa svetske pozornice zajedno sa nacionalnim vladama koje ništa ne preduzimaju u korist svog naroda. Samo pobunjenici mogu tvrditi da su ispravno shvatili krizno stanje.

Mi nemamo više šta izgubiti osim aktivizma.

Ustali smo! Gotovi su!

Konci su u našim rukama, to je “realnost situacije” koju će morati da private.

Iz ruke u ruku, iz saveza u savez, mi smo čvrsto povezani, mi činimo dobro jedni za druge, na tom smeru za nama će doći mnogi.

Elite moći, posednici suludog bogatstva – sve je to prošlost. Oni nisu primer za ugledanje.

Mislim da neću reći ništa besmisleno ako tvrdim da rasplet ne možemo očekivati od onih koji su jedino odgovorni za planetarne probleme, a to je tabor MMF, WB, WTO. Svuda možete primetiti otiske njihove pohlepe. Finansijska drama imaće brojne epizode budemo li je samo posmatrali. Koliko još zloslutnosti da očekujemo od njih? Jeste li spremni na još pet decenija nesumnjive štete? Njihova retorika armagedonizma priprema nas da se suzdržimo upravo toliko.

Sa svakog mesta našeg okupljanja poručimo im da kapitalizam neće spokojno dočekati duboku i mirnu starost, kakvu su sebi isplanirali.

Zato što ne postoji radost u ropstvu.

Ne nalazimo ničeg pouzdanog u “održivom razvoju”, ne slušaju nam se njihove stare pesme o “realnosti situacije”.

Za nas te sintagme znače podnošljivu bedu. Želimo život na vrednosnim osnovama.

Bez kompromisa! Bez ponovnog uvođenja granične kontrole, bez H.R. 347, bez vladavine novca, bez kontrole interneta, nadzora i prisile. Zato što više ne želimo da brojimo svoje žrtve. Zato što nemamo poverenja u države koje žrtvuju sopstveni narod. Zato što smo izgubili poverenje u vlade kojima upravljaju bankari. Takve države nemaju suverenitet.

Ekonomskim paketićima milostinje ne može se upravljati krizom. Zapravo, vodeći nas u smeru destrukcije, pakleno trojstvo uvećava svoje bogatstvo vodeći se isključivo interesima profita. Izlazak iz krize pronaći cemo samo u reakcijama na krizu.

Odsad, slušaće se naša reč.

SISTEM VREDNOSTI

Iako nisam opterećen značenjima i definicijama, moram reći da su današnje civilizacije izgubile svoje sadržaje kojima definišemo civilizaciju.

Svođenjem na elementarne pojmove kojima je pojašnjavamo kao viši stepen razvoja ljudskog društva, na njenoj silaznoj putanji uočavamo redukciju svih svojstava i sadržaja do mere u kojoj se o njima više ne možmo potvrdno izražavati.

Retki su pohvalni kurioziteti kreativnih aktivnosti kao što su odnosi prema biosferi.

Civilizacija je postala negacija svoje vrednosne orijentacije, jaram na plećima čovečanstva.

Problemi sa kojima se u današnjici suočavamo otkrivaju nam punu dubinu krize, principijelno nepremostiv raskol shvatanja i koncepcija ostvarenja onog što je dobro čovečanstvu.

Nije li to dovoljno povoda da nešto preduzmemo?

Kome god nije do šale, dužan je da ozbiljno razmisli o našoj budućnosti. Zahtev za objavom života kakav želimo da živimo mora doći, pre svega, od onih čiji su životi najugroženiji.

To mora biti naša deklaracija u kojoj će život imati uporiše umesto njegovih imanentnih ideala. Odluku o našim životima ne smemo poveriti u ničije ruke.

Život je logos i sve dok to ne bude naš suštinski uviđaj u svim okolnostima, egzistencija će se iscrpljivati u želji za lažnim vrednostima, u imitaciji života. Htenju da se zadovolji nametnuto nemoguće kao konfrontacija zadovoljstvu življenja. Koje celom svetu zdušno nedostaje.

U ovom trenutku ne čini se da će nam klasa moći i statusa to zadovoljstvo velikodušno ponuditi.

Elementarno pravilo pohlepe za profitom je bezosećajnost za osnovne ljudske potrebe i želje drugoga.

Da sam revolucionar, ne bih im nikada pretio. Niko ne bi strepeo za svoj život i za svoju budućnost. Sve bi ostalo na svom mestu bez lomova, ništa ne bi otišlo dovraga. Ne bi bilo ni najmanjeg traga besu i divljanaju. Zato što je pred nama imperativ da stvorimo svet vrlina. Svet dobrih ljudi kakvi jesmo. Naš svet, svet za ljudska bića, ne za konstrukte kao što su korporacije, kapital, nacije i države.

Svi mi koji to želimo, nemamo čega da se plašimo. Budućnost pripada nama, već danas ima nas dovoljno da okrenemo leđa čuvarima simulirane stvarnosti, nihovim mehanizmima prisile i kontrole. Svakom posredniku iluzije o životu.

Niko nas u tome ne može sprečiti. Mi smo odlučno krenuli jedni prema drugima. Da uspostavimo društvo sklada, iskrene celine pojedinca i zajednice, življenja jednih uz druge, jednih sa drugima.

Niko ne treba da nas podučava kako da činimo dragost i dobročinstva. Mi znamo grliti, i ljubiti i voleti. Mi znamo voditi brigu o sebi i drugima, starati se o svojoj deci i roditeljima, mi najbolje znamo kako zaštititi naše zajedništvo. Ta iskonska mudrost je u našim poštenim dušama.

Revolucija u našim srcima.

KONSTITUTIVNA NAČELA PORETKA

Ljudski rod mora imati svoje svetionike, vodilje u našim uzajamnim odnosima i u našim odnosima prema prirodi i svetu, koje će nas uvek usmeravati prema dobru. Orijentire o tome šta je za nas ispravno i poželjno. Vrednosti koje će nam pomoći da besmisleno ne tumaramo kroz životna bespuća kao lak plen rđavih ljudi i njihovih liderskih ambicija.

Vrednosti su za ljude, ne za predmenti svet ili svet apstraktnih ideja i ideologija.

Izvorište i ušće vrednosti je sam čovek. Kada ih među nama širimo i delimo svi smo na dobitku. Vrednosti će se neprestano umnožavati dok god ih međsobno razmenjujemo. Lepota  i zadovoljstvo našim životima zavisna je od toga koliko će ih svako od nas  usvajati i ugrađivati u naše društvo.

Tamo gde su vrednosti urušavane ili ograničavane, tamo su  životi bezvredni i ograničeni. Vrednosne krize su najpogubnije po civilizacije, najrazornije po čovečanstvo u svojim udaljenim posledicama.

Potrebne su decenije generacija da bi se sanirale njene tragične reperkusije.

Zato je kriza vrednosti ono najopasnije što nam se danas dešava.

Nije li to dovoljno povoda za zajednički poduhvat? Za radikalni prekid sa neljudkim obrascem po kojem danas živimo. Počevši od ovog trenutka.

Da od sveta zasnovanog na svemu što nema nikakvog smisla izgradimo svetsko društvo naroda koje počiva na vrednosnim opredeljenjima. Istinskim vrednostima koje će dati smisao i puls našim životima.

U tome ćemo sigurno uspeti čim ideologiju interesa zamenimo smislom. Tačnije, kada ideologije zamenimo modelom najprostije smislenosti, a to je onaj smisao oko kojeg postoji najmanja raznolikost mišljenja. Svetonazor najveće saglosnosti želja i potreba većine.

Poredak izabran od ljudi i za ljude je praktična hereza.

Sve što najprostiju smislenost dovodi u pitanje, svaki opozit našem jedinstvu, sve što crpe dah iz naših života, svaki pokušaj da se podrije naše zajedništvo – odmah ćemo odbaciti.

Nikada, NIKADA nećemo robovati ideološkom praznoverju i prastarim, zaglupljujućim verovanjima koja su nas udaljavala od zdravog razuma ljudske prirode.

Dozvoliću sebi slobodu da Vam predstavim koncept sistema vrednosti koji smatram veoma prihvatljivim.

Major vrednosti: život, mir, ljubav, zajedništvo.

Major vrednosti su vrednosti univerzalnosti. Ne postoji hijerarhija niti cena univerzalnih vrednosti kao kosmološke kategorije sa urođnim instinktom za apsolutne vrednosti. U  ovim vrednostima smo svi ukorenjeni. Niko ne sme biti uskraćen niti isključen iz ovih vrednosti.

Medijalne vrednosti: jednakost, bezbednost, humanost.

Medijalne vrednosti su vrednosti humanuma, koje se pretaču od pojedinca ka zajednici. One su naša svest o drugima, vrednosti društvene srži, društvenih veza i odnosa. Altruizma.

Minor vrednosti:

A) Sloboda, prava, nauka, umetnost, kultura.

B) Individualnost, identitet.

Minor vrednosti su parcijalne vrednosti kojima se ljudska ćud mora pokoravati da bi izbegli fanatizam, da se ove vrednosti ne bi korumpirale ili ispraznile našim slabostima od kojih svi mi patimo( frustracije, loše navike, kompleksi, konformizam…). Ovo su vrednosti kolektivne svesti o nama samima unutar zajednice, vrednosti partikularnosti unutar kojih postoje dobrovoljna ograničenja i koje se mogu ostvariti jedino u okolnostima pristanka drugog bića. Odraz su naše samokontrole i predvidljivosti ponašanja u odnosu na okolinu.

Vrednosna merila: moral, etika, ravnopravnost, pravda, logika, solidarnost, lepota, uvažavanje, tolerancija, dostojanstvo.

Vrednosne orijentacije (vrline): istina, poštenje, odgovornost, hrabrost, dobrota, plemenitost.

Vrednosne osobine: tačnost, odgovornost, pravednost, istrajnost, samokontrola, kooperativnost, iskrenost…

PLUS ULTRA

Svest vođena vrednosnim sistemom nema potrebe za naknadnim idealističkim sanjarenjima, fingiranjem i pseudodemagogijom koja lupa glavom u vlastite zidine. Stavljajući ljudsko u prvi plan, sa pozornice se uklanjaju lažne vrednosti. Holistički poredak postaje stabilan i čvrst.

Vrednosti nisu puka legitimacija čovečanstva, ona su prirodni poredak.

ZLA KOB MANJEG ZLA

Parlamentarni izbori, kakvi su danas, otvoreno se predstavljaju kao satanistički ritual. Ukoliko iskreno želimo nešto promeniti, takve izbore moramo zabraniti.

Kampanja koja se vodi ne ostavlja nam izbora, glasači su ili budale ili satanisti.

Budalama imam da poručim – zlo je jedinstveno, nije podeljeno na nekakvo manje zlo sa oreolom pragmatizma koje ćete vašim moralnim činom spasavati od većeg zla.  Sada kada to znate, izlaskom na izbore potvrdit ćete da niste samo glupi, vi ste i hulje.

Naravno, dok participirate u zlu, vi ste pametno izabrali. Manje zlo je bolje od većeg, zapušili ste nos, izvagali ste utrnulom rukom koja ne oseća razliku. Ubeđeni da je vaša računica tačna, vi ste se na najispravniji način opredelili za kontinuitet zla.

Zlo se nametnulo kao neizbežno, dominantno, sistemsko rešenje. Globalni društveni poredak.

Građani Srbije, koji su na sopstvenoj koži osetili sva zla epohe u kojoj živimo, morali bi preuzeti na sebe obavezu da prvi izađu iz začaranog kruga upražnjavanja manjeg zla kao logičke normale.

Ne smemo zaboraviti da su nas vlastiti kompromisi sa manjim zlom uvek vodili ka još većem i sve većem zlu. Zar nas iskustvo nije ničemu naučilo osim refleksnoj saglasnosti sa manjim zlom, ne tražeći mogućnost da se okrenemo dobru?

Nije.

Programirani analfabetizam učinio nas je slepim slednicima placebo izbora. Za dobro nam je predstavljeno sve što je iole bolje od najgoreg. Relativizmom je naša svest regulisana na najnižem nivou, sa ciljem da i najgoru odluku prihvatimo kao razboritu. Da u svaku laž poverujemo pre nego u istinu.

Krajnji ishod politike manjeg zla je da se ona nastavi i opravda.

Pred izbore zakazane za 6. maj 2012 nanovo smo na mrtvoj tački. Zastrašuju nas mračnim predstavama kroz koje smo prošli vodeći nas od jednog zla do drugog, negujući naše sujeverje u manje zlo kojim se odričemo od većeg.

Moramo zaustaviti ovu inerciju koja nas je dovela na zao glas.

Abdikacija od manjeg zla mora biti minimum naših zahteva. Ratna prošlost i stradanja koja su nam činjena i koja smo činili drugima, nikada ne sme biti alternativa našoj budućnosti.

Ne smemo pristati na kompromis, polovičnost i cenkanje sa našim životima. Naročito im ne smemo poveriti generacije naših kćeri i sinova, proćerdati osmehe na njihovim lepim licima.

Strah je najdestruktivnije osećanje u svakom društvu. Strah je psihološko sredstvo kojim političari promovišu prihvatanje manjeg zla.

Bojkotujmo izbore koji u ponudi nemaju dobrobit, stranke koje nas ponižavaju svojim podlim i bednim interpretacijama postignutih rezultata za vreme svojih mandata. Bojkotujmo i dobro poznate opozicione rasape i njihov hibris.

Bojkotujmo predstavničku demokratiju u kojoj glasači ne znaju ko ih zastupa, čiji se predstavnici ne mogu kontrolisati niti opozvati.

Ukoliko verujemo da Srbija zaslužuje bolje – lako ćemo to ostvariti. 

Potrebna je samo hrabrost.