PISMO POBUNJENICIMA

Vi ste žarište plamene borbe svih nas, ovo pismo posvećujem Vama koji imate hrabrosti da se suprotstavite sili moćnika, vama koji ste zaslužni za depotenciju njihove samovolje. Vama koji ste prvi shvatili da samo naš strah može da ih zaštiti. Vi ste izvor nadahnuća uplašenima, ućutkanima i pripitomljenima jednoumljem.

Ravnodušnost nismo uzeli na kredit i nismo, niti ćemo biti doživotno ravnodušni.

Među sobom smo raspravili naivnu pomirenost sa merama štednje, prinudnih otpuštanja, smanjenja socijalnih izdavanja i svim što je povezano sa servisiranjem javnih dugovanja. Dozlogrdilo nam je opisivati bedu koju živimo, rešni smo ukloniti je iz naših života.

Niko nema prava da nam uskraćuje i rasipnički troši budućnost naše dece.

To je u ovom trenutku za naše neprijatelje najvažnija vest.

Ustali smo protiv lažnih vrednosti i nemamo nameru povući se sa tog smera, nećemo dozvoliti da niko od nas digne ruku protiv sebe, da se naša braća spaljuju i skaču sa mostova zato što nisu u stanju investirati u tuđu pohlepu. Ne želimo spašavati kapitalizam već siromašne. Zato što u nama ima ljubavi i odgovornosti za svoje bližnje.

Gotovo je sa podaništvom kao najboljim poslovnim partnerom autoriteta.

Slobodu nećemo kijumčariti! Hoćemo je živeti!

Služeći se istinom i samo istinom kojoj je moć merilo, korporativni kapitalizam nam je pretstavljen kao globalan da bi nas uverio kako sada, kada je postao celovit, iz njega nema izlaza. Sam profit je postao sistem koji nema alternativu. Apsolut koji se ne dovodi u pitanje. To označava kraj demokratije i početak globalne tiranije.

Toj jedinoj sili koja planira harati planetom moramo staviti do znanja da je samo promaja. Jedino što su silno učinili je da su se silno prevarili u toj nameri.

Poručimo im da nismo odustali od zanimanja za našu budućost, nismo odustali od života koji ima smisao i da ćemo takav život uspostaviti,  jer jedino u sužvotu možemo naći mesta i za njih.

Ne možemo više da prihvatamo i beležimo gubitke za koje nismo odgovorni. Odgovornost nije naša a potrudićemo se da dolazeća vremena pomognemo našim zaslugama, ne tražeći  zauzvrat nikakvu korist. Samo u tom smislu možemo reći da smo ispravno shvatili ozbiljnost sistemskog problema i poretka zasnovanog na nemoralu interesa, lične koristi, statusa i moći. Okupljamo se da ih odagnamo sa svetske pozornice zajedno sa nacionalnim vladama koje ništa ne preduzimaju u korist svog naroda. Samo pobunjenici mogu tvrditi da su ispravno shvatili krizno stanje.

Mi nemamo više šta izgubiti osim aktivizma.

Ustali smo! Gotovi su!

Konci su u našim rukama, to je “realnost situacije” koju će morati da private.

Iz ruke u ruku, iz saveza u savez, mi smo čvrsto povezani, mi činimo dobro jedni za druge, na tom smeru za nama će doći mnogi.

Elite moći, posednici suludog bogatstva – sve je to prošlost. Oni nisu primer za ugledanje.

Mislim da neću reći ništa besmisleno ako tvrdim da rasplet ne možemo očekivati od onih koji su jedino odgovorni za planetarne probleme, a to je tabor MMF, WB, WTO. Svuda možete primetiti otiske njihove pohlepe. Finansijska drama imaće brojne epizode budemo li je samo posmatrali. Koliko još zloslutnosti da očekujemo od njih? Jeste li spremni na još pet decenija nesumnjive štete? Njihova retorika armagedonizma priprema nas da se suzdržimo upravo toliko.

Sa svakog mesta našeg okupljanja poručimo im da kapitalizam neće spokojno dočekati duboku i mirnu starost, kakvu su sebi isplanirali.

Zato što ne postoji radost u ropstvu.

Ne nalazimo ničeg pouzdanog u “održivom razvoju”, ne slušaju nam se njihove stare pesme o “realnosti situacije”.

Za nas te sintagme znače podnošljivu bedu. Želimo život na vrednosnim osnovama.

Bez kompromisa! Bez ponovnog uvođenja granične kontrole, bez H.R. 347, bez vladavine novca, bez kontrole interneta, nadzora i prisile. Zato što više ne želimo da brojimo svoje žrtve. Zato što nemamo poverenja u države koje žrtvuju sopstveni narod. Zato što smo izgubili poverenje u vlade kojima upravljaju bankari. Takve države nemaju suverenitet.

Ekonomskim paketićima milostinje ne može se upravljati krizom. Zapravo, vodeći nas u smeru destrukcije, pakleno trojstvo uvećava svoje bogatstvo vodeći se isključivo interesima profita. Izlazak iz krize pronaći cemo samo u reakcijama na krizu.

Odsad, slušaće se naša reč.