Iako nisam opterećen značenjima i definicijama, moram reći da su današnje civilizacije izgubile svoje sadržaje kojima definišemo civilizaciju.
Svođenjem na elementarne pojmove kojima je pojašnjavamo kao viši stepen razvoja ljudskog društva, na njenoj silaznoj putanji uočavamo redukciju svih svojstava i sadržaja do mere u kojoj se o njima više ne možmo potvrdno izražavati.
Retki su pohvalni kurioziteti kreativnih aktivnosti kao što su odnosi prema biosferi.
Civilizacija je postala negacija svoje vrednosne orijentacije, jaram na plećima čovečanstva.
Problemi sa kojima se u današnjici suočavamo otkrivaju nam punu dubinu krize, principijelno nepremostiv raskol shvatanja i koncepcija ostvarenja onog što je dobro čovečanstvu.
Nije li to dovoljno povoda da nešto preduzmemo?
Kome god nije do šale, dužan je da ozbiljno razmisli o našoj budućnosti. Zahtev za objavom života kakav želimo da živimo mora doći, pre svega, od onih čiji su životi najugroženiji.
To mora biti naša deklaracija u kojoj će život imati uporiše umesto njegovih imanentnih ideala. Odluku o našim životima ne smemo poveriti u ničije ruke.
Život je logos i sve dok to ne bude naš suštinski uviđaj u svim okolnostima, egzistencija će se iscrpljivati u želji za lažnim vrednostima, u imitaciji života. Htenju da se zadovolji nametnuto nemoguće kao konfrontacija zadovoljstvu življenja. Koje celom svetu zdušno nedostaje.
U ovom trenutku ne čini se da će nam klasa moći i statusa to zadovoljstvo velikodušno ponuditi.
Elementarno pravilo pohlepe za profitom je bezosećajnost za osnovne ljudske potrebe i želje drugoga.
Da sam revolucionar, ne bih im nikada pretio. Niko ne bi strepeo za svoj život i za svoju budućnost. Sve bi ostalo na svom mestu bez lomova, ništa ne bi otišlo dovraga. Ne bi bilo ni najmanjeg traga besu i divljanaju. Zato što je pred nama imperativ da stvorimo svet vrlina. Svet dobrih ljudi kakvi jesmo. Naš svet, svet za ljudska bića, ne za konstrukte kao što su korporacije, kapital, nacije i države.
Svi mi koji to želimo, nemamo čega da se plašimo. Budućnost pripada nama, već danas ima nas dovoljno da okrenemo leđa čuvarima simulirane stvarnosti, nihovim mehanizmima prisile i kontrole. Svakom posredniku iluzije o životu.
Niko nas u tome ne može sprečiti. Mi smo odlučno krenuli jedni prema drugima. Da uspostavimo društvo sklada, iskrene celine pojedinca i zajednice, življenja jednih uz druge, jednih sa drugima.
Niko ne treba da nas podučava kako da činimo dragost i dobročinstva. Mi znamo grliti, i ljubiti i voleti. Mi znamo voditi brigu o sebi i drugima, starati se o svojoj deci i roditeljima, mi najbolje znamo kako zaštititi naše zajedništvo. Ta iskonska mudrost je u našim poštenim dušama.
Revolucija u našim srcima.
KONSTITUTIVNA NAČELA PORETKA
Ljudski rod mora imati svoje svetionike, vodilje u našim uzajamnim odnosima i u našim odnosima prema prirodi i svetu, koje će nas uvek usmeravati prema dobru. Orijentire o tome šta je za nas ispravno i poželjno. Vrednosti koje će nam pomoći da besmisleno ne tumaramo kroz životna bespuća kao lak plen rđavih ljudi i njihovih liderskih ambicija.
Vrednosti su za ljude, ne za predmenti svet ili svet apstraktnih ideja i ideologija.
Izvorište i ušće vrednosti je sam čovek. Kada ih među nama širimo i delimo svi smo na dobitku. Vrednosti će se neprestano umnožavati dok god ih međsobno razmenjujemo. Lepota i zadovoljstvo našim životima zavisna je od toga koliko će ih svako od nas usvajati i ugrađivati u naše društvo.
Tamo gde su vrednosti urušavane ili ograničavane, tamo su životi bezvredni i ograničeni. Vrednosne krize su najpogubnije po civilizacije, najrazornije po čovečanstvo u svojim udaljenim posledicama.
Potrebne su decenije generacija da bi se sanirale njene tragične reperkusije.
Zato je kriza vrednosti ono najopasnije što nam se danas dešava.
Nije li to dovoljno povoda za zajednički poduhvat? Za radikalni prekid sa neljudkim obrascem po kojem danas živimo. Počevši od ovog trenutka.
Da od sveta zasnovanog na svemu što nema nikakvog smisla izgradimo svetsko društvo naroda koje počiva na vrednosnim opredeljenjima. Istinskim vrednostima koje će dati smisao i puls našim životima.
U tome ćemo sigurno uspeti čim ideologiju interesa zamenimo smislom. Tačnije, kada ideologije zamenimo modelom najprostije smislenosti, a to je onaj smisao oko kojeg postoji najmanja raznolikost mišljenja. Svetonazor najveće saglosnosti želja i potreba većine.
Poredak izabran od ljudi i za ljude je praktična hereza.
Sve što najprostiju smislenost dovodi u pitanje, svaki opozit našem jedinstvu, sve što crpe dah iz naših života, svaki pokušaj da se podrije naše zajedništvo – odmah ćemo odbaciti.
Nikada, NIKADA nećemo robovati ideološkom praznoverju i prastarim, zaglupljujućim verovanjima koja su nas udaljavala od zdravog razuma ljudske prirode.
Dozvoliću sebi slobodu da Vam predstavim koncept sistema vrednosti koji smatram veoma prihvatljivim.
Major vrednosti: život, mir, ljubav, zajedništvo.
Major vrednosti su vrednosti univerzalnosti. Ne postoji hijerarhija niti cena univerzalnih vrednosti kao kosmološke kategorije sa urođnim instinktom za apsolutne vrednosti. U ovim vrednostima smo svi ukorenjeni. Niko ne sme biti uskraćen niti isključen iz ovih vrednosti.
Medijalne vrednosti: jednakost, bezbednost, humanost.
Medijalne vrednosti su vrednosti humanuma, koje se pretaču od pojedinca ka zajednici. One su naša svest o drugima, vrednosti društvene srži, društvenih veza i odnosa. Altruizma.
Minor vrednosti:
A) Sloboda, prava, nauka, umetnost, kultura.
B) Individualnost, identitet.
Minor vrednosti su parcijalne vrednosti kojima se ljudska ćud mora pokoravati da bi izbegli fanatizam, da se ove vrednosti ne bi korumpirale ili ispraznile našim slabostima od kojih svi mi patimo( frustracije, loše navike, kompleksi, konformizam…). Ovo su vrednosti kolektivne svesti o nama samima unutar zajednice, vrednosti partikularnosti unutar kojih postoje dobrovoljna ograničenja i koje se mogu ostvariti jedino u okolnostima pristanka drugog bića. Odraz su naše samokontrole i predvidljivosti ponašanja u odnosu na okolinu.
Vrednosna merila: moral, etika, ravnopravnost, pravda, logika, solidarnost, lepota, uvažavanje, tolerancija, dostojanstvo.
Vrednosne orijentacije (vrline): istina, poštenje, odgovornost, hrabrost, dobrota, plemenitost.
Vrednosne osobine: tačnost, odgovornost, pravednost, istrajnost, samokontrola, kooperativnost, iskrenost…
PLUS ULTRA
Svest vođena vrednosnim sistemom nema potrebe za naknadnim idealističkim sanjarenjima, fingiranjem i pseudodemagogijom koja lupa glavom u vlastite zidine. Stavljajući ljudsko u prvi plan, sa pozornice se uklanjaju lažne vrednosti. Holistički poredak postaje stabilan i čvrst.
Vrednosti nisu puka legitimacija čovečanstva, ona su prirodni poredak.
Нема коментара:
Постави коментар