Parlamentarni izbori, kakvi su danas, otvoreno se predstavljaju kao satanistički ritual. Ukoliko iskreno želimo nešto promeniti, takve izbore moramo zabraniti.
Kampanja koja se vodi ne ostavlja nam izbora, glasači su ili budale ili satanisti.
Budalama imam da poručim – zlo je jedinstveno, nije podeljeno na nekakvo manje zlo sa oreolom pragmatizma koje ćete vašim moralnim činom spasavati od većeg zla. Sada kada to znate, izlaskom na izbore potvrdit ćete da niste samo glupi, vi ste i hulje.
Naravno, dok participirate u zlu, vi ste pametno izabrali. Manje zlo je bolje od većeg, zapušili ste nos, izvagali ste utrnulom rukom koja ne oseća razliku. Ubeđeni da je vaša računica tačna, vi ste se na najispravniji način opredelili za kontinuitet zla.
Zlo se nametnulo kao neizbežno, dominantno, sistemsko rešenje. Globalni društveni poredak.
Građani Srbije, koji su na sopstvenoj koži osetili sva zla epohe u kojoj živimo, morali bi preuzeti na sebe obavezu da prvi izađu iz začaranog kruga upražnjavanja manjeg zla kao logičke normale.
Ne smemo zaboraviti da su nas vlastiti kompromisi sa manjim zlom uvek vodili ka još većem i sve većem zlu. Zar nas iskustvo nije ničemu naučilo osim refleksnoj saglasnosti sa manjim zlom, ne tražeći mogućnost da se okrenemo dobru?
Nije.
Programirani analfabetizam učinio nas je slepim slednicima placebo izbora. Za dobro nam je predstavljeno sve što je iole bolje od najgoreg. Relativizmom je naša svest regulisana na najnižem nivou, sa ciljem da i najgoru odluku prihvatimo kao razboritu.
Krajnji ishod politike manjeg zla je da se ona nastavi i opravda.
Pred izbore zakazane za 6. maj 2012 nanovo smo na mrtvoj tački. Zastrašuju nas mračnim predstavama kroz koje smo prošli vodeći nas od jednog zla do drugog, negujući naše sujeverje u manje zlo kojim se odričemo od većeg.
Moramo zaustaviti ovu inerciju koja nas je dovela na zao glas.
Abdikacija od manjeg zla mora biti minimum naših zahteva. Ratna prošlost i stradanja koja su nam činjena i koja smo činili drugima, nikada ne sme biti alternativa našoj budućnosti.
Ne smemo pristati na kompromis, polovičnost i cenkanje sa našim životima. Naročito im ne smemo poveriti generacije naših kćeri i sinova, proćerdati osmehe na njihovim lepim licima.
Strah je najdestruktivnije osećanje u svakom društvu. Strah je psihološko sredstvo kojim političari promovišu prihvatanje manjeg zla.
Bojkotujmo izbore koji u ponudi nemaju dobrobit, stranke koje nas ponižavaju svojim podlim i bednim interpretacijama postignutih rezultata za vreme svojih mandata. Bojkotujmo i dobro poznate opozicione rasape i njihov hibris.
Bojkotujmo predstavničku demokratiju u kojoj glasači ne znaju ko ih zastupa, čiji se predstavnici ne mogu kontrolisati niti opozvati.
Ukoliko verujemo da Srbija zaslužuje bolje – lako ćemo to ostvariti.
Potrebna je samo hrabrost.
Нема коментара:
Постави коментар