Kao i ostala živa
bića i ljudi imaju ograničene domete, nesumnjivo smo relativna bića koja imaju
mnoštvo razloga da budemo zadovoljni onim što smo. Imamo svoja ograničenja da
bi njima bili upotpunjeni, mi smo to što jesmo baš zato što nam je tako dato.
Dodeljeno nam je tačno toliko koliko treba i u tome nema ničeg problematičnog.
Jedina istinska sloboda koju imamo je činiti izbore unutar naših ograničenja,
dokle god smo u ovoj poslušnosti, mi smo u saglasju sa prirodom čija smo supstanca,
ne i suština koju nam je nemoguće spoznati. Naša je suština da nismo prinuđeni
da budemo ljudi, mi to jesmo.
Stvoreni smo sa
urođnim, ontološkim instinktom saznanja, pri čemu smatram da je ideja tek
pežorativ instinktu. Ona nas je prva zavela da potražimo druge izvore saznanja
i prekoračimo granicu iza koje smo zalutali tražeći bitak našem biću a nismo
ugledali ništa osim senki na zidu pećinskog uma. Oni znatiželjniji šire slike,
zaleteli su se pravo na prasliku, umesto pitoreskne lepote arhetipa naišli su na
apstraktne crne mrlje kojima su nam zamrljavili živote. Otišli su po mnoštvo,
vratili nam se sa ništavilom.
Metafizičko umovanje
je fundamentalno, nepersonifikovano zlo koje smo oberučke milovali i
prihvatili.
Ako zastanemo u
sadašnjem trenutku, prestanemo da razmišjamo šta dalje i kako napred (osim
nazad, povratku svojoj stvarnoj, matičnoj prirodi) učnili smo pravu stvar.
Koliko god nam se danas ne sviđalo naše nesavršenstvo, povratak prirodnoj
datosti je sve što nam treba. Ništa drugo ni više od toga ne trebamo
preduzimati jer predobro znamo - kada čovek
preduzima, pravi nered na sve strane.
Nemamo vremena da ga gubimo
na demontažu svega što smo sklepali, a sklepali smo mauzolej našeg posrnuća. Ušli
bi u novu kontradiktornu propoziciju, u još jednu ludost koju bi učinili na
sopstvenu štetu.
Ukoliko najiskrenije želimo
civilizaciju blagostanja, moramo napraviti otklon od naših frustracija
heuristikom.
Više nego ikad
potrebna nam je svekontinentalna, globalna, transhumana civilizacija. Put
izbavljenja je isti onaj kojim smo doši u civilizacijski ćorsokak, samo u
kontra smeru.
Rešenje je
demarkacija od nagomilanog ideološkog gradiva. U otklonu od zavodljivih ideoloških
argumentacija, suspenziji destruktivnog znanja.
Na kraju, transcendentno
i onostrano ostaviti sa one strane spoznaje i time izbeći religijske paralakse
viđenja Boga.
Zagarantovane nesrećne
ljubavi koja naše živote čini tako nemirnim.
Нема коментара:
Постави коментар